S - modle 


 

 

 

 


LE POÈME DU MOIS : décembre 2012

 

 

MLADEN SRĐAN VOLAREVIĆ  
(1947)


AU SOLDAT TOMBÉ
DANS LA GUERRE DE LIBÉRATION EN L’AN 1991
SUR LE FRONT DE RAVNI KOTARI


Plus jamais tu n’entendras de la tempête le mugissement
jeté depuis les cimes nues du sombre Velebit,
plus jamais tu ne verras l’arbre de l’amandier
au cœur de ton jardin couvert de dalles de pierres.
Tu achevas à temps tout tes travaux :
tu buttas l’ancien vignoble, ébranchas l’olivier,
réparas dessus la fosse du jardin le mur de pierre,
et posas sur le portail un verrou neuf entièrement.
En ce bas-monde tu n’as plus rien à faire :
tu es à présent à la fois Velebit et tempête, vignoble et olivier :
dans un parfum grisant, dans l’enivrant murmure des pins
à présent tu es d’indicible manière et à jamais : la patrie.

Traduit du serbe par Boris Lazić

 

МЛАДЕН СРЂАН ВОЛАРЕВИЋ


ПАЛОМ СРПСКОМ РАТНИКУ
У ОСЛОБОДИЛАЧКОМ РАТУ 1991. ГОДИНЕ
НА БОЈИШТ
У У РАВНИМ КОТАРИМА


Ти више никад чути нећеш хук љуте буре
бачене с голих висова сурог Велебита
и више никад видети квргаво стабло бајама
сред своје авлије покривене каменим плочама.
Све своје послове на време си свршио:
стари виноград окопао, маслине поткресао,
поправио камену ограду уз врт више јаруге
и сасвим нови крачун на капију ставио.
На овом свету ти више немаш шта да радиш:
сада си и Велебит и бура, виноград и маслина:
у опојном мирису, у заносном шуму бора
сада си неизрециво и довека: отаџбина.



In : Небојша Деветак, Антологија српског пјесништва у Хрватској двадесетог вијека, СКД Просвјета, Загреб, 2002.

  
 
 
 
Tous les mois <
 

Jefimija_2