Crnjanski portrait-6 
 
 
 
 
 
 


II


LE POÈME DU MOIS : janvier 2014

 

 

 
 MILOŠ CRNJANSKI   
(1893-1977)
 
 
 
 
RÉCIT
  
 
Je me souviens juste qu'elle fut
                     innocente et fine
et que sa chevelure fut
tiède, tel le noir tissu
dans les nus seins blêmes.
 
Et qu'en nous avant les matines
s'emparfuma l’acacia blanc.
 
Par hasard je me souvins tristement,
car j'aime : 
fermer les yeux et rester tu.
 
Quand l'an prochain l'acacia aura parfumé,
qui sait où donc je serai :
je pressens en silence – vois-tu –
que de son nom je ne me souviendrai
plus jamais.
 
 Traduit du serbe par Kolja Mićević
 
In Les Saluts slaves, Editions « Kolja Mićević », 
Paris-Belleville, 2002, p. 188.
  
 
 

MИЛОШ ЦРЊАНСКИ 

ПРИЧА

 

Сећам се само да је била
невина и танка
и да јој је коса била
топла, као црна свила
у недрима голим.

И да је у нама пре уранка
замирисао багрем бео.
 
Случајно се сетих невесео,
јер волим:
да склопим очи и ћутим.
 
Кад багрем догодине замирише,
ко зна где ћу бити.
У тишини слутим
да јој се имена не могу сетити
никад више.
 

San Vito, al Tagliamento, 1918.

  
 
Tous les mois <

Jefimija_2