antic_-_portrait

Miroslav Antić

 

 

 

 

 

 

 

 

Zvucnik_-_rouge

Solitude / Samoća
- en serbe -

 

 

 

 

 

 

 

 

 


      LE POÈME DU MOIS : août 2011

 

 

MIROSLAV ANTIĆ

(1932-1986)



 
S O L I T U D E


Tu reconnaîtras ta force à ta
capacité à
résister à la solitude.

Les étoiles géantes sont seules
en marge de l’espace.
Les petites et les confuses
se tassent en galaxies.

La semence du séquoia choisi les clairières
riches en soleil, ouragan et oxygène.
La semence des fougères se niche dans les forêts vierges.

L’aigle n’a jamais eu besoin
de faire la connaissance d’un autre aigle.
Les fourmis ont inventé les peuples.

Tu reconnaîtras ta force à ta
capacité à
surmonter l’instant présent,
car l’instant présent est plus dur,
plus terrible et plus long
que le temps, que l’éternité.

Traduit par Boris Lazić

 

МИРОСЛАВ АНТИЋ

 

САМОЋА


Своју снагу препознаћеш по томе
Колико си у стању
Да издржиш самоћу.

Џиновске звезде самују
На ивицама свемира.
Ситне и збуњене
Сабијају се у галаксије.

Семе секвоје бира чистине
Са много сунца, урагана и ваздуха.
Семе папрати завлачи се у прашуме.

Орао никад није имао потребу
Да се упозна са неким другим орлом.
Мрави су измислили народе.

Своју снагу препознаћеш по томе
Колико си у стању
Да пребродиш тренутак,
Јер тренутак је тежи
И страшнији и дужи
Од времена и вечности.


Tous les mois <

Jefimija_2